Тек 1869. постављен је први окружни лекар Србин – др Лазар Докнић. За време рата са Турском, 1876. у Ужицу је формирана стална војна болница која је вршила улогу и окружне болнице.

Мењала је места, привремено је била смештена и у просторијама гимназије и основне школе. Ратна болница имала је 30 постеља и одвојене мушке, женске и две собе за инфективне болеснике. Градња болнице је била стално у плану, али новац који је општина сакупљала није био довољан јер је трошен на лечење сиромашних и избеглица. Имућнији грађани плаћали су услуге у болници. Зато су се узимале у најам приватне куће – породице Митровић, потом Симовић, итд.

Окружна болница формирана је 1880. године са 30 болесничких кревета, и те године лечена су 192 болесника са укупно 5405 болесничких дана (28,15 дана по болеснику). О болничком трошку лечена су 123, о сопственом 69 болесника. Болница је од лечења књижила приходе од 740,22 динара.

Коначно, 69 година од оснивања, 1922.године у Крчагову је саграђена нова болница која се састојала од пет зиданих зграда и задовољавала је тадашње потребе – имала је 55 кревета, воду, електрично осветљење, канализацију. Поред управника (др Живојин Миленковић) имала је два лекара, четири болничара, три служитеља, лекарског помоћника, нудиљу, писара, економа. Формирани су интерно и хируршко одељење, а 1926. одвојено заразно одељење.
Лекари су долазили на дужност фијакером на чијем задњем делу се налазио знак Црвеног крста. Болнички фијакер био је у употреби све до 50-их година.

Између два рата у болници већ раде и лекари специјалисти -1941. болница има пет лекара, а управник је др Цветко Зотовић. Он је био француски ђак и први доктор медицинских наука у Ужицу који је докторирао у Берну у Швајцарској. Није било средњег медицинског кадра већ само болничара и неквалификованог особља.

После Другог светског рата, 1945. године, у оштећену зграду, готово без опреме, послати су “планском расподелом” из Београда лекари специјалисти: хирург, гинеколог, педијатар, дерматовенеролог, ОРЛ, фтизиолог, а 1950. и офталмолог. Прва школована медицинска сестра, Лепосава-Лела Ђукић-Мајсторовић, почиње са радом 1951., а 1955. долази још њих пет.

Тек 1951. године граде се нови објекти и број постеља повећава за 100, а 1966. године се дуплирају капацитети. Године 1972. болница има 710 постеља, 85 лекара (од којих 46 специјалиста), и 170 здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом. Поједини специјалисти се усавршавају и шаљу на постдипломске студије и субспецијализације.

Године 1977. средствима општинског самодоприноса почиње градња новог хируршког болничког блока који је завршен 1988. У згради су смештена сва хируршка одељења, централни операциони блок са интензивном негом, дијализни центар, централна апотека, трансфузија, део дијагностике (ендоскопије, УЗ прегледи), као и пријемно-ургентна служба. Све то чини да је и данас изузетно функционална.

До 1990. Општа болница Ужице делује као самостална окружна (регионална) болница а по формирању Здравственог центра Ужице исте године, у његовом саставу.